Od 2014. sistem obavezne kontrole korisnika državnih podsticaja

Bez autora
Nov 13 2013

Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da se nakon objavljivanja da Predlog budžeta za 2014. godinu predviđa gašenje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i formiranje odseka u Ministarstvu privrede koji će obavljati poslove u nadležnosti ove agencije u javnosti pojavilo niz neistinitih informacija i tumačenja vezanih za rad te agencije i eventualne posledice koje bi moglo da ima njeno ukidanje.Ministarstvo privrede od formiranja pokušava da utvrdi stvarno stanje sa subvencijama investitorima za otvaranje radnih mesta, ali više od dva meseca SIEPA nije u stanju da utvrdi tačan broj novih radnih mesta koja su investitori otvorili uz podsticaje iz budžeta Republike Srbije.

Od 2014. sistem obavezne kontrole korisnika državnih podsticajaMinistarstvo privrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da se nakon objavljivanja da Predlog budžeta za 2014. godinu predviđa gašenje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i formiranje odseka u Ministarstvu privrede koji će obavljati poslove u nadležnosti ove agencije u javnosti pojavilo niz neistinitih informacija i tumačenja vezanih za rad te agencije i eventualne posledice koje bi moglo da ima njeno ukidanje.

U saopštenju se navodi da Ministarstvo privrede od formiranja pokušava da utvrdi stvarno stanje sa subvencijama investitorima za otvaranje radnih mesta, ali više od dva meseca SIEPA nije u stanju da utvrdi tačan broj novih radnih mesta koja su investitori otvorili uz podsticaje iz budžeta Republike Srbije.

Ni za jedno preduzeće kome je SIEPA odobrila subvenciju ne postoji podatak o kapitalu i broju zaposlenih u trenutku potpisivanja ugovora.

U proteklom periodu nije izvršena nijedna formalna ili materijalna kontrola kod investitora koji su koristili subvencije za otvaranje novih radnih mesta.

To dokazuje da niko nikada u državi nije kontrolisao oko 240 preduzeća kojima su isplaćene subvencije, a među tim preduzećima su 163 aktivna projekta, 56 projekata u sistemu monitoringa održavanja broja zaposlenih i 22 projekta koja su formalno okončana.

U javnosti prezentovanim podacima o „oko 55.000 radnih mesta otvorenih na osnovu dosadašnjih ugovora potpisanih sa investitorima“ izostavljeno je da su u tu brojku uračunata nepostojeća, a ugovorena 8.162 radna mesta kod 35 investitora sa kojima je država raskinula ugovor o podsticajima.

Takođe, od „preostala“ potencijalna 47.882 radna mesta, uračunato je i svih 31.785 još nepostojećih radnih mesta koja su investitori u obavezi da otvore u narednom periodu prema 163 ugovorena aktivna projekta.

Međutim, za ta radna mesta koja su po ugovorima i izveštajima otvorena nije izvršena provera kakvo je stanje u odnosu na dan potpisivanja ugovora.

Nesporno je otvoreno 11.929 radnih mesta u 56 projekata u sistemu monitoringa održavanja broja zaposlenih i 4.168 u 22 projekta koja su formalno okončana.

Iz navedenog se može zaključiti da je tih 16.097 novootvorenih radnih mesta daleko manje od prezentovanih 55.000 radnih mesta.

Internom analizom utvrđeno je da je bilo i slučajeva da je preduzeće ugašeno, svi zaposleni privremeno na jedan dan prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi se odmah sutradan zaposlili kod investitora uz podsticaje.

Tako su mnogi investitori, uz poklonjeno preduzeće, dobijali i značajnu finansijsku podršku države, što znači da se ne radi ni o svim zaista novim radnim mestima.

SIEPA je odmah nakon formiranja sadašnjeg Ministarstva privrede u septembru ove godine dostavila veliki broj izveštaja investitora koji treba da se kontrolišu, uz objašnjenje da to do tada nije rađeno, jer tadašnje Ministarstvo finansija i privrede nikada nije donelo Pravilnik o kontroli, koji je po Uredbi bilo neophodno da donese.

To potvrđuje da Nacionalna služba za zapošljavanje nije kontrolisala sprovođenje ugovora sa investitorima u delu o zapošljavanju, dok Agencija za privatizaciju nije kontrolisala da li su ispunjene investicione obaveze.

Takođe, bez ikakvih kriterijuma i merila opravdanosti, u 78 slučajeva izvršeno je aneksiranje osnovnih ugovora investitorima, produžavani rokovi za ispunjenje obaveza, menjan način isplate podsticaja i naknadno vršena revizija ranije odobrenih investicionih projekata i biznis planova.

Niko nije vodio računa ni o trošku kamata, jer investitori sredstva dobijaju unapred bez kamate.

Ministarstvo privrede pre dvanaest dana aktiviralo je bankarske garancije u osam slučajeva u kojima investitori nisu izvršili ugovorene obaveze i time pokrenula proceduru za povraćaj u budžet 1.404.000 evra.

U mnogim drugim slučajevima nije moguće povratiti u budžet isplaćene subvencije, jer su banke koje su garantovale za ugovorene obaveze, kao što su Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd, u međuvremenu prestale da postoje.

Odgovorna lica u državnim institucijama nisu blagovremeno pokrenula pitanje zamene garancija, niti su iste prijavili kao potraživanje u stečajnim postupcima.

Obaveza SIEPA, prema važećoj Uredbi Vlade Republike Srbije, bila je da prati garancije.

Donedavno su sve garancije i dokumentacija fizički čuvane isključivo u prostorijama SIEPA i Ministarstvo privrede nije imalo uvid u njih do 1. novembra, kada je na zahtev Ministarstva izvršena zapisnička primopredaja garancija.

Tada je konstatovano da je trenutno nenaplativo oko 20 garancija vrednih više od dva miliona evra.

Sva ostala dokumentacija o svim projektima se takođe nalazi u SIEPA, tako da je jedino ova agencija i mogla da vrši kontrolu.

Ministarstvo privrede po prvi put od septembra ove godine zahteva od investitora da dokumentuju poštovanje ugovora u trenutku podnošenja zahteva za isplatu podsticajnih sredstava.

Ministarstvo je u više navrata od SIEPA zahtevalo da pre dostavljanja zahteva za transfer podsticajnih sredstava proveri da li investitor odstupa od ugovorene obaveze, što je SIEPA odbijala da uradi tvrdeći da to nije njihov posao.

Zbog toga će Ministarstvo privrede od 2014. godine kod svih ugovora koji su korisnici državnih podsticaja ustanoviti sistem obavezne kontrole za sve vreme trajanja ugovorom preuzetih obaveza.

To bi trebalo da spreči sve oblike eventualnih manipulacija i zloupotreba novca poreskih obveznika, zaštiti prava radnika i pruži dodatnu sigurnost stranim investorima u Srbiji.

Ministarstvo privrede ponavlja da će poštovati sve zaključene ugovore u kojima su investitori ispunili obaveze za koje su dobili podsticaje.

Za isplatu preuzetih obaveza na osnovu podsticaja za nova radna mesta u budžetu Ministarstva privrede za 2014. godinu predviđeno je oko pet milijardi dinara.

Tabelu sa svim detaljnim podacima o podsticajima, investicijama i radnim mestima možete pogledati ovde.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik